"Oko 2 ujutru je kao zona sumraka": Otkriveno šta se dešava u baru za posadu na krstarenjima, ovo je gore od bordela "pravilo 3 svedoka" je ključno
Dodajte Kurir u vaš Google izborŽivot i rad na kruzerima su već godinama jedna od najintrigantnijih tema na internetu. Kada se spoje izolovanost na otvorenom moru, hiljade pijanih putnika, višemesečni ugovori i stotine radnika koji žive u skučenim kabinama ispod nivoa vode, dobija se recept za stvari koje obični putnici nikada ne vide.
Mnogi bivši radnici (od konobara i barmena do oficira i plesača) otvorili su dušu na platformama poput Reddita, u ispovestima za velike medije, pa čak i u svojim knjigama.
Jedna od najpoznatijih i najdetaljnijih javnih ispovesti o famoznom baru za posadu dolazi od Brajana Dejvida Brunsa prvog Amerikanca koji je uspeo da izdrži i preživi celu godinu radeći kao konobar na luksuznim kruzerima kompanije Carnival, o čemu je napisao i šokantnu knjigu „Cruise Confidential“.
Njegovo svedočenje, uz ispovesti drugih radnika na Reddit grupama otkriva da je Crew Bar mesto gde civilizacija, pravila sa kopna i moral prestaju da važe onog trenutka kada se vrata zatvore.
Ispod nivoa mora, bez prozora i filtera
Bar za posadu se nalazi na najnižim palubama broda (često na takozvanoj „Palubi nula” ili „Palubi jedan”), tik uz mašinsku sobu i odmah pored čuvene I-95 – glavnog, dugačkog podzemnog hodnika koji spaja pramac i krmu broda. To je prostorija bez prozora, sa niskim plafonima, jakim mirisom vlage, jeftinog deterdženta i prosutog alkohola. Nema luksuza, nameštaj je od skaja i plastike, ali svetla su prigušena i muzika je preglasna.
Alkohol jeftiniji od vode
Razlog zašto je bar za posadu uvek krcat i divlji jesu cene. Na brodu gde gosti plaćaju koktele 12 ili 15 dolara, za posadu važe „bescarinske” cene.
Pivo košta između 1 i 1.50 dolara.
Žestoka pića (votka, džin, viski) su oko 1 dolar po čašici.
Brajan u svojoj ispovesti objašnjava: „Radnici rade između 10 i 14 sati dnevno, 7 dana u nedelji, mesecima bez ijednog slobodnog dana. Nivo stresa i fizičke iscrpljenosti je toliki da niko ne dolazi u Crew Bar da lagano popije piće i ćaska. Dolaze sa jednim ciljem – da se što brže i što jeftinije onesveste od alkohola kako bi zaboravili na pritisak.”
Hijerarhija na kopnu ne važi: Pravila „Brodskog braka”
U Crew Bar-u se brišu granice između nacija (na brodu često radi preko 50 različitih nacionalnosti), ali se stvara posebna dinamika.
„Brodski brakovi“: Svi radnici priznaju da je ovo najnormalnija pojava. Ljudi koji kod kuće imaju muževe, žene i decu, na brodu stupaju u paralelne veze koje traju koliko i ugovor (obično 6 do 9 meseci). Bar za posadu je glavno tržište za to. U svojoj ispovesti, jedan bivši barmen je napisao:
„U baru vidiš ljude koji se svake večeri drže za ruke, piju zajedno i žive kao muž i žena. Onog dana kada nečiji ugovor istekne i ta osoba se spakuje za aerodrom, preostali partner je već sledeće večeri u Crew Bar-u u potrazi za novim 'mužem' ili 'ženom'. To niko ne osuđuje. To je mehanizam preživljavanja.”
Iako oficiri imaju svoj poseban, malo kulturniji bar (Officers' Bar), oni stalno silaze u naš. Zašto? Zato što su tamo plesačice, stjuardese i animatorke. Oficiri (uglavnom Italijani, Grci ili oficiri iz istočne Evrope) koriste svoj status, bele uniforme i činjenicu da imaju privatne, velike kabine (za razliku od radnika koji dele sobe veličine ormara) kako bi fascinirali devojke.
Divlje žurke i tematske večeri
Kompanije dozvoljavaju posadi da organizuje tematske večeri kako bi održale moral radnika. Najpoznatije su „Karipske večeri”, „Filipinske večeri” ili „Latino žurke”.
Bivši radnici svedoče da ove žurke izgledaju kao scene iz filmova o studentskim bratstvima. Ljudi plešu po stolovima, alkohol se pije na eks iz flaša, a obezbeđenje često „žmuri na jedno oko” kada izbiju lakše tuče između različitih nacionalnih klanova sve dok se ne ugrozi bezbednost samog broda.
Pravilo „Tri svedoka” i povratak u kabinu
Užasno skučene kabine koje radnici dele znače da privatnost ne postoji. Zato se u Crew Bar-u prave dogovori. Ako cimer želi da dovede nekoga u kabinu, u baru se kupuje pivo cimeru da ostane duže na žurci, ili se primenjuje takozvano pravilo „čarape na kvaki”.
Brajan Bruns je slikovito opisao kraj svake večeri u baru za posadu:
„Oko dva ili tri ujutru, bar izgleda kao zona sumraka. Ljudi koji jedva stoje na nogama teturaju se kroz hodnik I-95 nazad prema svojim kabinama, znajući da za manje od četiri sata moraju da obuku čiste, opeglane uniforme, stave lažni osmeh na lice i služe bogate goste sa 'A-liste' kao da se ništa nije dogodilo.”
Crew Bar je, prema rečima svih koji su ga iskusili, ventil koji sprečava da posada kolektivno poludi od rada i izolacije – jedno mračno, bučno i potpuno amoralno mesto skriveno duboko u utrobi svakog luksuznog broda.